agwebrunner.com

Виндовс 10 користи компресију меморије за складиштење више података у меморији вашег система него што би иначе могао. Ако посетите Менаџер задатака и погледате детаље употребе меморије, вероватно ћете видети да је део ваше меморије „компресован“. Ево шта то значи.

Шта је компресија меморије?

Компресија меморије је нова функција у оперативном систему Виндовс 10 и није доступна на Виндовсима 7 и 8. Међутим, и Линук и Апплеов мацОС такође користе компресију меморије.

ПОВЕЗАН:Шта је датотека Виндовс странице и да ли бисте је требали онемогућити?

Традиционално, ако имате 8 ГБ РАМ-а, а апликације 9 ГБ ствари за складиштење у тој РАМ-у, најмање 1 ГБ мора да буде „пагед оут“ и ускладиштено у датотеци странице на диску рачунара. Приступ подацима у датотеци странице је врло спор у поређењу са РАМ-ом.

Са компресијом меморије, неки од тих 9 ГБ података могу се компресовати (баш као што се Зип датотека или други компримовани подаци могу смањити) и задржати у РАМ-у. На пример, можда имате 6 ГБ некомпримованих података и 3 ГБ компримованих података који заправо заузимају 1,5 ГБ РАМ-а. Свих 9 ГБ оригиналних података чували бисте у својих 8 ГБ РАМ-а, јер би заузимало 7,5 ГБ тек када се део сабије.

Постоји ли негативна страна? Па, да и не. Компримовање и декомпримовање података захтева неке ресурсе ЦПУ-а, због чега се сви подаци не компресују - компримује се само када Виндовс сматра да је то потребно и корисно. Компримовање и декомпримовање података по цену одређеног процесорског времена је много, много брже од премештања података на диск и читања из датотеке странице, па је обично вредно трговања.

Да ли је компримована меморија лоша?

Компримовање података у меморији је много боље од алтернативе, која премешта те податке на диск. Брже је него коришћење датотеке странице. Компримована меморија нема недостатака. Виндовс ће аутоматски компресовати податке у меморији када му буде потребан простор, а о овој функцији не треба ни да размишљате.

Али компресија меморије користи неке ЦПУ ресурсе. Ваш систем можда неће радити тако брзо као што би био да му уопште није било потребно компримовање података у меморији. Ако видите пуно компримоване меморије и сумњате да је разлог томе што је ваш рачунар помало спор, једино решење за ово је инсталирање више физичке меморије (РАМ) у ваш систем. Ако ваш рачунар нема довољно физичке меморије за апликације које користите, компресија меморије је боља од датотеке странице - али више физичке меморије је најбоље решење.

Како прегледати детаље компресоване меморије на рачунару

Да бисте видели информације о томе колико је меморије компресовано на вашем систему, мораћете да користите менаџер задатака. Да бисте га отворили, кликните десним тастером миша на траку задатака и одаберите „Таск Манагер“, притисните Цтрл + Схифт + Есц или притисните Цтрл + Алт + Делете, а затим кликните „Таск Манагер“

Ако видите једноставан интерфејс Таск Манагер-а, кликните опцију „Више детаља“ на дну прозора.

Кликните картицу „Перформанце“ и одаберите „Мемори“. Видећете колико је меморије компресовано под „У употреби (компримовано)“. На пример, на снимку екрана испод, Таск Манагер показује да наш систем тренутно користи 5,6 ГБ своје физичке меморије. 425 МБ од тих 5,6 ГБ је компримована меморија.

Видећете да овај број временом осцилира док отварате и затварате апликације. Такође ће флуктуирати како систем ради у позадини, па ће се променити док буљите у прозор овде.

Ако поставите показивач миша преко левог дела траке у оквиру Састав меморије, видећете више детаља о компримованој меморији. На снимку екрана испод видимо да наш систем користи 5,7 ГБ физичке меморије. 440 МБ од тога је компримована меморија, а та компримована меморија чува приближно 1,5 ГБ података који би се иначе чували некомпримовани. То резултира уштедом меморије од 1,1 ГБ. Без компресије меморије наш систем би имао 6,8 ГБ меморије у употреби, а не 5,7 ГБ.

Да ли ово чини да системски процес користи пуно меморије?

У оригиналном издању оперативног система Виндовс 10, „складиште компресије“ било је ускладиштено у системском процесу и било је „разлог због којег системски процес троши више меморије од претходних издања“, према Мицрософтовом блогу.

Међутим, у једном тренутку је Мицрософт променио начин на који ово функционише. Компримована меморија се више не приказује као део системског процеса у управитељу задатака (вероватно зато што је кориснике збуњивала). Уместо тога, видљив је у детаљима меморије на картици Перформансе.

У програму Виндовс 10’с Цреаторс Упдате можемо да потврдимо да је компримована меморија приказана само испод података о меморији, а системски процес остаје на нашем систему 0,1 МБ, чак и када систем има много компримоване меморије. Ово штеди забуну, јер се људи неће питати зашто њихов системски процес мистериозно користи толико меморије.