Која је разлика између директоријума „Систем32“ и „СисВОВ64“ у оперативном систему Виндовс?
У 64-битним верзијама Виндовс-а имате две одвојене фасцикле Програмске датотеке. Али ту се не завршава. Такође имате два одвојена системска директорија у којима се чувају ДЛЛ библиотеке и извршне датотеке: Систем32 и СисВОВ64. Упркос именима, Систем32 је пун 64-битних датотека, а СисВОВ64 32-битних датотека. Па шта даје?
Шта је Систем32?
ПОВЕЗАН:Шта су ДЛЛ датотеке и зашто једна недостаје са мог рачунара?
Директоријум Систем32 садржи Виндовс системске датотеке, како датотеке ДЛЛ библиотеке које користе програми, тако и .ЕКСЕ услужни програми који су део Виндовс-а. Иако је већина датотека које сте овде пронашли део оперативног система Виндовс, независни софтверски програми понекад инсталирају сопствене ДЛЛ датотеке и у ову фасциклу.
Апликације покренуте на вашем систему могу се инсталирати у директоријум Програм Филес или негде другде, али често учитавају системске библиотеке из директоријума Систем32.
Раздвајање 32-битне и 64-битне библиотеке
ПОВЕЗАН:Која је разлика између директоријума „Програмске датотеке (к86)“ и „Програмске датотеке“ у оперативном систему Виндовс?
У 64-битној верзији оперативног система Виндовс имате директоријум Ц: \ Програм Филес који садржи 64-битне програме и њихове датотеке и директоријум Ц: \ Програм Филес (к86) који садржи 32-битне програме и њихове датотеке. Корисно је да се ове датотеке одвоје јер 64-битним програмима требају 64-битне ДЛЛ датотеке, а 32-битним програмима 32-битне ДЛЛ датотеке.
Ако 32-битни програм преузме ДЛЛ датотеку која му је потребна, пронађе 64-битну верзију и покуша да је учита, срушиће се. Одвајањем 64-битног и 32-битног софтвера у две различите фасцикле програмских датотека, Виндовс осигурава да се они не помешају и не направе проблеме.
Међутим, нису све ДЛЛ датотеке ускладиштене у програмским датотекама. Многе системске библиотеке укључене у Виндовс смештене су у Ц: \ Систем32, а неки програми такође избацују овде своје датотеке. Дакле, као што Виндовс има засебне 32-битне и 64-битне директоријуме Програм Филес, тако такође има засебне 32-битне и 64-битне верзије директоријума Систем32.
Систем32 и СисВОВ64
На 32-битном рачунару, сви 32-битни програми складиште своје датотеке у Ц: \ Програм Филес, а системска локација библиотеке је Ц: \ Систем32.
На 64-битном рачунару 64-битни програми складиште своје датотеке у Ц: \ Програм Филес, а системска фасцикла Ц: \ Виндовс \ Систем32 садржи 64-битне библиотеке. 32-битни програми складиште своје датотеке у Ц: \ Програм Филес (к86), а системска фасцикла је Ц: \ Виндовс \ СисВОВ64.
Ово је дефинитивно контраинтуитивно. Упркос „32“ у имену, мапа Систем32 садржи 64-битне библиотеке. И, упркос 64 из имена, директоријум СисВОВ64 садржи 32-битне библиотеке - барем у 64-битним верзијама Виндовс-а.
Генерално, ово неће требати да знате. Оперативни систем Виндовс и програми које користите аутоматски постављају њихове датотеке на тачно место и користе тачну фасциклу. Међутим, ако икада будете морали ручно да инсталирате ДЛЛ датотеку на тачно место или пронађете место где је она инсталирана - што је врло ретко - мораћете да знате која је која.
ВОВ64, објашњено
ПОВЕЗАН:Зашто је већина програма и даље 32-битна у 64-битној верзији оперативног система Виндовс?
Овде се назив „ВОВ64“ односи на Мицрософтов софтвер „Виндовс 32-бит на Виндовс 64-биту“, који је део оперативног система. То омогућава Виндовс-у да покреће 32-битне програме на 64-битној верзији оперативног система Виндовс. ВоВ64 преусмерава приступ датотекама како би осигурао да програми раде исправно.
На пример, ако инсталирате 32-битни програм на 64-битну верзију оперативног система Виндовс и он покуша да упише у директоријум Ц: \ Програм Филес, ВоВ64 га усмерава на Ц: \ Програм Филес (к86). А ако жели да приступи директоријуму Ц: \ Виндовс \ Систем32, ВоВ64 га усмерава на Ц: \ Виндовс \ СисВОВ64. Виндовс то ради помоћу преусмеравача система датотека.
Све се то догађа аутоматски и транспарентно у позадини. Програм не мора ни да зна да је покренут на 64-битном оперативном систему, што омогућава старијим 32-битним програмима да се покрећу без модификација на 64-битним верзијама Виндовс-а. ВОВ64 такође преусмерава приступ регистру, осигуравајући да постоје одвојена подручја регистра за 64-битне и 32-битне програме.
Па зашто је Систем32 64-битни, а СисВОВ64 32-битни?
Све то нас враћа на питање од милион долара: Зашто је мапа „Систем32“ 64-битна, а СисВОВ64 32-битна?
Чини се да је одговор да су многе 32-битне апликације тешко кодиране да користе директоријум Ц: \ Виндовс \ Систем32. Када су програмери прекомпајлирали ове апликације за 64-битне верзије оперативног система Виндовс, наставили су да користе директоријум Ц: \ Виндовс \ Систем32.
Уместо да је преименовао директоријум и приморао програмере да пређу на нови, разбивши многе апликације у процесу, Мицрософт је оставио „Систем32“ као стандардни директоријум системске библиотеке. Створили су нови директоријум библиотеке за апликације које се изводе под слојем ВоВ64, а које су назвали „СисВОВ64“. Кад размишљате на овај начин, име има више смисла.
Да, помало је глупо да је директоријум са „32“ у имену сада 64-битни. Можда је Мицрософт то требало да види када га је 90-их назвао Ц: \ Виндовс \ Систем32. Али, иако би била једноставнија шема именовања добра, не вреди разбијати гомилу програма и створити више посла за програмере само да би стигли тамо. То значи да смо запели са Систем32 и СисВОВ64 у догледној будућности.
